Čuvari reči

Rečnici su važne knjige. U njima je opisana istorija naroda, ali ne kroz događaje - već kroz razvoj reči. Sve reči koje neki narod govori ispišu se u rečniku, uz objašnjenje njihovog značenja i uz navođenje nekih gramatičkih odlika vrste reči, a često i akcenta (kako izgovaramo neku reč).

Rečnik predstavlja knjigu u kojoj su sabrane reči jednog jezika.

Naš jezik postoji od davnina, a na njega su uticali brojni narodi sa kojima su naši preci živeli, radili, trgovali, ali i ratovali. Reformatorom srpskog jezika smatra se Vuk Stefanivić Karadžić. Njegov rečnik (Vukov Srpski rječnik), objavljen je 1818. godine i smatra se prvim rečnikom našeg jezika. On je sadržao oko 26000 reči. Poseban je zbog toga što je Vuk, objašnjavajući šta reči znače, ispisivao i kratke priče, navodio srpske običaje, itd.

Forografija preuzeta sa Wikimedia Commons

Važno je i drugo izdanje Srpskog rječnika iz 1852. godine sa oko 47000 reči.

Nakon toga, objavljuje se niz rečnika, a za nas je vrlo važan šestotomni (u šest knjiga) Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske ( 1967 – 1976).

Aktuelni Rečnik srpskoga jezika, Matice srpske objavljen je2007. godine sa oko 85000 reči. Ovaj rečnik je aktuelni rečnik i u njemu se čuvaju reči srpskog jezika.

Svi rečnici su dostupnik u narodnim i gradskim bibliotekama, a možete ih kupiti u knjižari Službeni glasnik.